Uvod u sigurnosne alate

Očigledno je da dugo vremena nisam ažurirao sajt novim materijalima. Razlog tome je da su me neke novonastale okolnosti primorale da malo zapostavim priču koju sam ovde pokrenuo. Ono što će vam možda biti zanimljivo jeste da sam za to vreme imao dosta intervencija koje se tiču bezbednosti računara, a osim toga, proveo sam i izvesno vreme u istraživanju aktuelnih dešavanja u pomenutoj oblasti. Biće mi zadovoljstvo da ta nova saznanja i iskustva podelim sa vama tokom narednih tekstova, u nadi da će vam biti od koristi.

U ovom tekstu ću pokušati još malo da pojasnim neke elementarne stvari koje su bitne za jasniju sliku bezbednosti računara. Dakle, kao što smo rekli pouzdan računar je onaj kojim upravlja njegov korisnik. Jedan od prvih razloga za sumnju u sigurnost jeste da ne možete objasniti šta neka aplikacija radi na računaru i odakle je došla. Resursi vašeg računara su iz nepoznatog razloga aktivni dok vi ne radite ništa, računar postane spor usled velike zauzetosti procesora, pristup Internetu je opterećen, zatim tu su i iznenadni padovi i restartovanja sistema. Idući dalje možete primetiti sumnjive programe koji se pokreću kad i sam sistem. Sve ovo što sam naveo su više nego dovoljni razlozi da posumnjate da nešto nije u redu.

Vaš računar prilikom priključenja na Internet, bilo stalnom vezom ili telefonskim pristupom, postaje bukvalno deo Interneta. Dodeljuje mu se adresa Internet protokola (tzv. IP adresa) putem koje je u tom trenutku dostupan svim drugim računarima na Internetu, kao i ostali računari njemu. Među svim tim računarima se osim servisa za elektronsku poštu, veb stranica i drugih sličnih servisa, nalazi i veliki broj onih računara koji su zaraženi nekim oblikom zlonamernog koda ili su na drugi način pretnja našoj sigurnosti. Svim tim računarima smo izloženi kada postanemo deo Interneta. Svedoci smo da se često na računar bez korisnikovog znanja instalira neželjeni program (spyware, adware) krijući se pod primamljivim imenom, ili pak koristeći sigurnosne propuste veb pretraživača (prim. Internet Explorer). Takav program nastojaće da nam ne oda svoje prisustvo i po prirodi tajno će prikupljati naše email adrese, lozinke, kupovne navike, adrese posećenih sajtova i slične podatke koji su vrlo vredni zlonamernim stranama. U sličnom maniru će mnogi virusi, crvi i trojanci takođe nastojati da budu skriveni kako bi se što više širili. Posledica toga svega je nepouzdan rad računara, rizik zloupotrbe vaših podataka uključujući vaše lozinke, finansijske podatke pa čak i vaš digitalni indetitet.

Od većine ovih pretnji možemo se preventivno braniti sigurnosnim alatima, među kojima će neki od njih pomoći u smanjenju štete nastale kad je naš računar već ugrožen. U nastavku ćemo se upoznati sa vrstama i namenom nekih od ovih alata:

• Zaštitni zid (eng. personal firewall) štiti vaš računar od pristupa sa Interneta, a takođe i filtrira saobraćaj koji ide sa vašeg računara ka Internetu na taj način razotkrivajući potencijalne neželjene programe.
• Antivirusni program (eng. antivirus) proverava programe koji se izvršavaju na vašem računaru i raspoznaje one zlonamerne.
• Čistači neželjenih programa (eng. spyware, adware removers) u ovu grupu možemo svrstati alate koji uklanjaju poznate aplikacije koje su instalisane na vaš računar bez vašeg znanja i odobrenja.