Trening #3 – Zaboravite fizičko

Novi mesec i novi trening. Smatram da je dvadesetak dana sasvim dovoljno da se svaka celina kvalitetno obradi i da se dobiju neki upotrebljivi rezultati. Takođe ne želim da neko pomisli kako je razvoj poslovanja na internetu stvar koja može da se uradi za tri dana, ipak je potrebno malo više vremena da bi bili uspešni i imali stalan izvor prihoda, prodajući na internetu.

Današnja tema se tiče koncepta digitalizacije, informatičkog društva i globalizacije u 21. veku. Iza ovih glomaznih, futurističkih pojmova se zapravo krije jednostavno objašnjenje – zaboravite fizičke, materijalne proizvode, danas informacija ima mnogo veću vrednost. Šta podrazumevam pod tim, saznajte u nastavku teksta.

Iako je većina ljudi navikla da za svoje pare dobije vidljiv, materijalan proizvod, mnogi nisu ni svesni kako zapravo najviše novca daju na stvari koje ne mogu “fizički” da osete. Da pojasnim primerom, svi smo navikli da za određenu sumu kupimo majice, pantalone, kola, hranu i smatramo da je to zapravo najveći trošak jer možemo da pokažemo prijateljima i kažemo ovo košta toliko, za ovo sam dao pola plate, za ovo sam morao da uzmem kredit i slične stvari. Ali hajde da pogledamo stvari koje smo platili, a ne možemo ni da ih opipamo, osetimo niti izmerimo ni sa jednim čulom? Električna energija, telefonski računi (fiksni + mobilni), kablovska televizija, ADSL su neki troškovi koji sve više i kod nas spadaju u “normalne” tj. troškove na koje računamo, jer su nam neophodni za život (iako pre 100 ili 200 godina apsolutno nikome nije padalo na pamet da će da plati da priča sa komšijom iz drugog sela itd.).

A da ironija bude veća svi ti “troškovi” su napravljeni da omoguće lakše komuniciranje, poslovanje, život i neverovatno, da “smanje troškove”. Pre nego što ova tema ode na pogrešnu stranu i neki od Vas počupaju sve kablove i odu u pećinu, želeo bih da navedem još jedan trošak koji ćemo iskoristiti za budući razvoj našeg poslovanja. Taj trošak se naziva škola.

Koliko novca smo potrošili samo da završimo osnovnu i srednju, koliko košta prosečna godišnja školarina na nekom od fakulteta, da ne pričamo o magistarskim i doktorskim studijama. Pa onda kursevi, seminari, kvalifikacije, prekvalifikacije, obuke, zanati… Ne smemo zaboraviti ni sporedne troškove koji idu uz školovanje – prevoz, hrana, smeštaj, (možda nije fer, ali i mito i korupcija). Kad se sve sabere Vi 20-ak godina svog života baš plaćate, a koji proizvod dobijate? Posao? Ne, opet morate da jurite i da se nadmećete sa drugima. Sigurne prihode? To Vam tek niko ne garantuje, opet morate sami da se trudite. Pa šta mi onda plaćamo tolike godine, kad nam ništa nije osigurano? Jednostavno, znanje, tj. informacije.

Da li sada shvatate koliku vrednost imaju informacije? Hleb košta toliko i toliko, nekad je skuplji, nekad jeftiniji. Mercedes C klasa isto tako, da se proizvede treba toliko, cena je tolika, razlika je profit. Ali taj pekar nije platio samo brašno, vodu i kvasac da napravi hleb. On je platio mnogo više ugostiteljsku školu, ili pekarski kurs, da bi znao kako se pravi hleb. E tu dolazimo do onoga što želim od Vas. Hoću da svoje znanje i iskustvo naučite da prenesete drugima.

U tom trenutku neće biti važna vrednost Vašeg proizvoda iz Vaše radionice i nećete profit meriti u zavisnosti da li ste prodali 100 komada/kilograma/litara ili 25 000. Tada ćete izbaciti iz glave računicu i kalkulacije : koliko mi treba potrošnog materijala da napravim svoj proizvod, pa koliki su troškovi za ovo i ono, pa kolika mora da bude finalna cena i sl.

Želim da zamislite ovakav proizvod:

• jednom se pravi, a prodaje se neograničen broj puta
• ne postoje troškovi zakupa prodavnice/lokala/izloga
• ne postoje troškovi skladištenja
• ne postoje troškovi transporta
• ne postoji geografska granica za plasman

Da li Vam ovo zvuči nemoguće? A zapravo takav proizvod ima svako od nas. To je naše znanje. To je ono na šta smo trošili godine i novac. Svaka osoba ima određena teorijska znanja i praktična iskustva koja ga čine superiornim u odnosu na druge. Ne moramo svi biti nuklerani fizičari ili poznavati sve kulture sveta. Dovoljno je samo ono nešto malo u čemu sebe smatramo ekspertom. Neko zna kako se prave čamci, neko zna kako se prave ikebane, drugi znaju matematiku, web dizajn. Neko treći je umetnik u lakiranju noktiju, masaži. Neko je društven i zna kako da priđe bilo kojoj devojci/dečku, neko zna da popravi auto bez klešta i šrafcigera.

Zadatak današnjeg treninga je da svako od Vas napiše na papir kako bi objasnio svoj zanat ili postupak izrade proizvoda koji prodaje nekom prijatelju. Dakle, ako pravite sajtove, napišite kako se prave sajtovi, ako crtate portrete, napišite kako se crtaju portreti. Ako ste frizer, napišite kako se pravilno šiša…

Najbitnije je da koristite što manje komplikovanih i stručnih izraza i da pokušate to što jednostavnije, kroz primere da dočarate. Ukoliko Vam je teško da pišete, snimite na diktafon ili sa kamerom. Najbolja i najlakša varijantna je da pozovete par prijatelja i da im ispričate sve o tome i da to snimite.

Iako mnogi već pretpostavljaju o čemu se radi, ostaću malo nedorečen i neću najaviti šta će biti u sledećem treningu, ali će najbitniju ulogu imati ovaj domaći zadatak, zato je veoma bitno da se potrudite oko njega. On će biti osnova Vašeg budućeg poslovanja.

Srdačan pozdrav,
Aleksandar Kličković (mail)