Pismo Vladimira Crevara, magistra tehničkih nauka, vlasnika radionice za izradu poliesterskih čamaca u Novom Sadu, ponosnog oca četvoro odrasle dece i srećnog deke petoro unučadi.
Poštovanje Aleksandre,
Pratim Vaše članke od novembra prošle godine – ne naročito redovno, ali sa stalnom znatiželjom da li će naići nešto na šta ću i ja lično reagovati. I eto dogodilo se – upravo ovaj vaš prilog od 29 januara pogadja nešto o čemu intenzivno razmišljam i prebiram već četvrti mesec.
Ja inače imam radionicu za proizvodnju plastičnih čamaca i drugih plovila već punih 12 godina u Novom Sadu. Svake godine negde u oktobru i novembru moja proizvodnja se gasi i čeka sezonu – proleće mart-april kada se narudžbine inteziviraju. Ove jeseni rešio sam da pokušam sa plasmanom svojih proizvoda preko interneta. Postavio sam sebi zadatak da u tu svoju aktivnost ne uložim NI DINARA , sem svog slobodnog vremena koji i onako ne vredi ništa kada ne radim ništa. Moram da napomenem da je moje znanje ili iskustvo sa internetom veoma skromno, a znanje engleskog mi tu ne pomaže mnogo kada su mi kompjuterski termini nepoznati. Ipak upustio sam se u tu avanturu. Nisam očekivao da će se išta dogoditi.
Veoma brzo i lako sam pronašao 15-tak portala na kojima se nudi besplatno oglašavanje i gde je ponekad moguće instalirati i fotografije predmeta koje nudite na prodaju. Pozajmio sam foto aparat, snimio moje čamce, preneo ih na računar, otvorio na Gmailu “poštansko sanduče” i – čekao.
Interesovanje je bilo za neverovati.
Nije tu samo kontakt JEDAN NA JEDAN, koji predstavlja san svake prodajne mreže već 50 godina (a možda i duže), već su tu brojne multimedijalne tehnike prezentacije, koje sjajno izgledaju, lake su za primenu i – zadovoljavaju moj osnovni kriterijum – sve su besplatne. Momentalno koristim Google Documents i to mi sjajno zamenjuje potrebu da recimo plaćam izradu sajta, domena i njegovu registraciju.
Šta se desilo?
Prvo, moja iskustva sa oglašavanjem i promovisanjem svojih proizvoda nije za podcenjivanje. Pokušavao sam sa plaćenim oglasima, plaćenim “spontanim reporterskim izveštavanjima”, naručenim “nepristrasnim tesktovima” u renomiranim časopisima, TV reklamama, albumima slika kod specijalizovanih prodavaca nautičke opreme, itd. Svi ti marketinški kanali imali su jednu ključnu i zajedničku manjkavost, a to je potreba da kupac ipak mora da dodje u moju radionicu da vidi proizvod i da ga tada eventualno kupi. To je u najvećoj meri sužavalo moje tržište i pretilo jednoj stagnaciji obima proizvodnje u dužem vremenskom periodu. Naravno, to se može prevazići na jednom sasvim drugom nivou, a to je izgradnja jednog ozbiljnog lagera, pa zadim nuditi komisiono po celoj zemlji. To su ogromni troškovi, velika ulaganja, krediti, likvidnost i pitaj boga šta još. To nije dolazilo u obzir… Pa šta onda?
Internet je tu odradio svoje i napravio čudo.
Svakome ko me kontaktira emailom ili telefonom predlažem da ne pričamo mnogo pre nego što vidi fotografije ili prezentaciju koju sam instalirao u okviru Google Doc ili Picasa Albuma. Obično još nešto pita, traži objašnjenja ili još novih slika i ako je zainteresovan dolazi da uplati čamac. U poslednje vreme imao sam slučajeve da kupci uplaćuju bankarskim doznakama i upoznajemo se prilikom preuzimanja robe. Svi detalji se dogovaraju internetom. Razmišljam i o uvodjenju video klipova…
Ono što je kod interneta najznačajnije – to je ta mogućnost da sa kupcem ostanete u stalnom kontaktu, prateći svoj proizvod u eksploataciji i time stvarate veliko poverenje kupca i on vas dalje preporučuje.
Mogu samo da se pohvalim da sam narudžbinama pokriven do kraja marta i da interesovanje ne jenjava. Procenjujem da će mi ova godina biti rekordna … Ugovorio sam prvi čamac za Hrvatsku..
Sreća je što su moji ino-dobavljači repromaterjala spustili cene svojih sirovina, što mi daje šansu da i ja spustim cene svojih finalnih proizvoda. Koncept mi remeti država sa podizanjem cene goriva, ali i neki domaći proizvodjači komponenata koje ja ugradjujem kao gotove proizvode – jer dižu cene za više od 150%. Sa tim ću morati da se izborim – jer sam čvrsto rešio da spuštam svoje cene u toku sledeće sezone.
Naravno da nisam naivan i da u čitavoj toj stvari ne mislim da je u internetu sve. Činjenica je da Srbija, kao i ceo region iz okruženja doživljava bum po broju kompjutera i internet korisnika, što je ključan preduslov da internet zaživi kao tržište. Ta stvar će se u narednih nekoliko godina dramatično menjati – pre svega u modalitetima, tehnici, troškovima, tehnologiji… Ja to sve vidim kao mogućnost realizacije strategije Totalnog Internet Marketinga – kroz internet integraciju svih multimedija (pre svega TV-a), prenošenje većine privatnih i poslovnih aktivnosti na internet, uz opšteplanetarnu pristupačnost internetu preko mobilnih uredjaja ,a uz asistenciju GPS-a, WiFi-*a itd. Ono što je u svemu tome poseban izazov to je da će “mali” igrači na tom globalnom svetskom tržištu itekako moći da nadju svoje mesto – i to zahvaljujući internetu na sasvim osoben i prepoznatljiv način ( Tačka 2 “Uradi sam Marketing”).
Ovo što sam predhodno izneo u najboljem svetlu dokazuje ispravnost vaših 10 (božijih) trendova za uspešno korišćenje interneta u svačijem biznisu. Neke od vaših ideja pokušao sam da još prošle godine na jednoj konferenciji o turizmu na Potisju da prenesem domaćinima i čini mi se da su me razumeli – pa sam dobio poziv da razvijem taj koncept i pretočim ga u praksu. Voleo bih da i Vas lično zainteresujem za taj izazov – zaista me interesuje šta o svemu tome mislite.
Nastavite da pišete – Srbiji su potrebne ideje koje pokreću.
Srdačan pozdrav,
Vladimir
Čamci od poliestera
Hvala Vam na Vašem mailu, želim Vam puno sreće u poslovanju,
Aleksandar Kličković (mail)